Skip to main content

O meni

 

Dana Hill, pravim imenom Daniela Vrškova.
Rođena sam 13. decembra 1975. godine u Bačkom Petrovcu. Osnovnu školu i gimnaziju pohađala sam u svom rodnom mestu a 1997. godine diplomirala na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.
Živim i radim, u Bačkom Petrovcu kao administrativni radnik. Srećno sam udata i majka dvoje dece, ćerke Dajane i sina Ivora.
Intenzivnijim pisanjem se bavim od 2010. godine a 2013. pokrećem blog Pisac u pokušaju gde objavljujem svoje radove.
2016. godine objavila sam svoj prvi e-roman „Srebrni vladar“ a 2017. svoju prvu zbirku priča "Carstvo reči".
Sa kratkim pričama i poezijom zastupljena sam u brojnim zbornicima, zajedničkim zbirkama i časopisima.
Priče:
„Izgubljena sećanja“ (Zbornik kratkih priča - 2013), „Srećna budućnost“ (Fosilni zapisi - 2015), „Carstvo reči“ (Najkraće priče - 2015), „Buđenje“ (Časopis Kvaka - 3. mesto na natječaju za kratku priču), „Otvorite oči, budni ste“ (Paralelni svetovi - 2017), priča „Radoznalost je ubila mačku... ili možda nije“ je odabrana za zbirku priča "Vrane dolaze" a priča "Spasitelj" je ušla u širi izbor međunarodnog konkursa Hourglass magazina.
Pesme:
„Valcer života“ (Zbornik poezije i proze - 2015), „Proteran“ (Stihovi od sedefa - 2016).
Prema mojoj bajci "Vila Viola" je snimljena emisija na rusinskom, rumunskom, mađarskom i slovačkom jeziku i emitovana je na Radiju Novi Sad.

Popular posts from this blog

Saputnik

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci "Carstvo reči" koja je dostupna na sledećim mestima: link

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životom, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.  Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.  Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, tata poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama, usred telefonskog razgovora, stropoštala na pločice u kuhinji.  Bila je nedelja, kasno posle podne. Pre podne je javio da kreće na put i očekivale smo ga tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisla reči, „tata je umro“. Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mojom mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraća…

San iz kog se rodio San

Često se zapitam, šta mi je sve ovo trebalo, uzeti tastaturu u ruke i početi sa pisanjem. Uvek sam previše maštala, izmišljala priče, ali ih skoro nikad nisam zapisivala. Nisam stigla. Misli su uvek bile brže od ruke koja je to trebala zapisati. Pa zašto onda... Odgovor je san. Iz jednog sna je nastala kratka priča. U priči se pojavila jedna devojčica a sa njom se rodio ceo jedan svet. A ovo je Ta kratka priča koja je sada prvo poglavlje romana Srebrni vladar, a koji možete besplatno preuzeti.


Zver Polako se približavao svojoj žrtvi, misleći… „da, da. Ona je sledeća". Iako bi znatno više uživao u ovom trenutku kad bi se tresla od straha... možda pokoja suza u očima… panično odmahivanje glavom i vrisak. Ne ono vrištanje koje probija zidove, već onaj tih, bezglasni, vrisak okupan strahom. „Da, da… te najviše volim." U tim žrtvama najviše uživa. Strah daje poseban ukus mesu. Voli taj ledeni miris strave koji se oseti u svakom komadu mesa a tek krckanje i glodanje tih kostiju „…